Srbija ne vidi razlog za preispitivanje saradnje sa kineskom kompanijom Huavej (Huawei), izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) državna sekretarka u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.
Huavej širi svoje poslovanje u Srbiji, a stav države o saradnji nije promenjen ni godinu dana nakon što su toj kompaniji, koja je među najvećim proizvođačima pametnih telefona i mrežne opreme, Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele sankcije - uz obrazloženje ta kompanija predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom.
Huavej je navode američke administracije o špijunaži demantovao, ali je poslovanje te kompanije postalo predmet debate i u mnogim državama Evropske unije (EU).
Debata u Evropi vodi se oko uloge Huaveja u izgradnji internet mreže pete generacije (5G), a u ranijim izjavama državnih predstavnika Srbije, kineska kompanija označena je kao "ključni partner" za budući razvoj 5G mreže.
'Bez pritisaka' na Srbiju
Državna sekretarka Tatjana Matić napomenula je da u okviru institucija Srbije nije bilo inicijativa za preispitivanje saradnje sa kineskom kompanijom, niti pritisaka sa strane.
"Nikada nije bilo pritisaka bilo kakve vrste kada su u pitanju strateška partnerstva koja Srbija razvija, a koja imaju za cilj ekonomski i privredni rast, jer svakako da su to unutrašnja pitanja naše zemlje kao suverene države", rekla je Matić.
Sporazumi neobavezujućeg karaktera
Prema rečima državne sekretarke, ministarstvo telekomunikacija nema potpisan nijedan komercijalni ugovor sa Huavejom, već samo sporazume o saradnji koji "nisu obavezujućeg karaktera".
"Mi smo dva memoranduma potpisali – jedan o strateškom partnerstvu o razvoju širokopojasnog interneta u Srbiji koji je zaključen još 2017. godine i drugi je memorandum o razumevanju za razvoj projekta ’pametnih gradova’ u Srbiji, potpisan 2019. godine", napomenula je Matić.
Na pitanje šta Huavej i ministarstvo rade u okviru tih sporazuma, državna sekretarka odgovara da se "razmenjuju iskustva i znanja u različitim oblastima", što doprinosi "saradnji dve države na polju digitalizacije" i podseća da je resorni ministar Rasim Ljajić sa kineskim državnim zvaničnicima potpisao i memorandum kojim je Srbija postala deo "digitalnog puta svile" u okviru inicijative "Pojas i put".
Novi centri u Srbiji
"Huavej je u Srbiju došao da ostane dugo", rekao je novinarima ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović 19. maja, prilikom posete novom inovaciono-razvojnom centru kineske kompanije u Beogradu.
Kako je tada saopšteno iz kabineta ministra, u korisnike novog centra ubrojani su i saradnici Huaveja poput državnih institucija i državne administracije. Ranije je najavljeno da će centar imati regionalni karakter za kompaniju.
U saopštenju se ističe i da je Popović na sastanku sa rukovodstvom kompanije Huavej potvrdio "odličnu saradnju države i tehnološkog giganta kroz različite zajedničke inicijative u oblasti digitalizacije, obrazovanja, nauke, inovacija i razvoja pametnih rešenja za potrebe javne uprave".
Međutim, u čemu se konkretno ova saradnja ogleda, ministarstvo nije odgovorilo Radiju Slobodna Evropa.
Na pitanja o poslovanju i saradnji sa institucijama Srbije nije odgovorilo ni predstavništvo Huaveja u Beogradu, a odgovor nije stigao ni iz centrale kompanije u Kini.
U martu ove godine zvaničnici Srbije su otvorili gradski "Data centar" u Kragujevcu. Otvaranju tog centra u kojem se čuvaju podaci grada, gradskih uprava, javnih preduzeća i ustanova i omogućuje povezivanje sa republičkim bazama podataka prisustvovali su i direktor Vladine Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović, ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo i predstavnici Huaveja.
Kina je za izgradnju "data centra", kako se navodi u saopštenju, donirala dva miliona dolara, a ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo je na otvaranju "istakla doprinos kompanije Huavej u vrhunskoj tehnologiji i bogatom iskustvu".
"Zajednička izgradnja ovog data centra predstavlja dobar početak saradnje Kragujevca sa kineskim partnerima u oblasti digitalizacije i visokih tehnologija", rekla je Čen Bo.
Gradski "data centar" u Kragujevcu, trebalo bi da bude deo većeg, državnog. Izgradnja tog objekta je u toku, a premijerka Srbije Ana Brnabić je prilikom posete Kini u novembru prošle godine ponudila da Huavej preuzme komercijalni deo državnog "data centra" u Kragujevcu, kako bi tu mogao da skladišti podatke za Južnu i Jugoistočnu Evropu.
U delegaciji Srbije u Kini tada je bio i direktor Vladine Kancelarije za IT i eUpravu koji je sa predstavnikom Huaveja potpisao memorandum o uspostavljanju nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.
Kako se objašnjava na sajtu Kancelarije, platforma za razvoj veštačke inteligencije je deo kineske donacije vredne 13 miliona evra, a kompanija Huavej će u okviru te donacije obezbediti "cloud" infrastrukturu (za čuvanje podataka, prim.aut.) i platformu za veštačku inteligenciju koji će biti smešteni u kragujevačkom Državnom data centru.
Sa menadžmentom Huaveja susretali su se i drugi predstavnici Vlade Srbije.
Ministar prosvete Mladen Šarčević je sa predstavnicima te kompanije u Kini 2017. godine potpisao sporazum o partnerstvu za razvoj informacione i komunikacione infrastrukture u obrazovnim institucijama.
U aprilu prošle godine ministar finansija Srbije Siniša Mali razgovarao je u Pekingu sa predstavnicima kompanije i o mogućnosti uvođenja 5G mreže.
Pod lupom Vašingtona
Doktorand međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije i politike (LSE) Vuk Vuksanović ocenio je za RSE da bi Srbija potencijalno mogla da ima problema, ali ne zbog Evropske unije, već zbog Vašingtona.
mi ćemo sigurno, bez obzira na to ko je u Beloj kući, živeti u eri intenzivne američko-kineske konkurencije- kaže Vuk Vuksanović
"Jer mi ćemo sigurno, bez obzira na to ko je u Beloj kući, živeti u eri intenzivne američko-kineske konkurencije", rekao je on.
Što se tiče Srbije, dodao je, ona je svakako svesna da u skorije vreme neće postati članica EU "i samim tim Beograd smatra da može da sebi dopusti tu malo 'avanturističku' i 'oportunističku' spoljnu politiku, u kojoj se odmeravaju kratkoročne i srednjoročne dobiti i ne uzima se preterano u obzir dugoročna kalkulacija".
Srbija kao 'laboratorija'
Vuksanović je istakao i da je Srbija na "digitalnom putu svile" dobila privilegovano mesto.
Inicijativa "Pojas i put", čiji je Srbija deo, pokrenuta je 2013. i favorizovani je projekat kineskog predsednika sa ciljem poboljšanja veza između Azije, Evrope i Afrike. Projekat je vredan 1.000 milijardi dolara.
Vuksanović je ocenio da je jedan od razloga za privilegovani položaj Srbije pokušaj Huaveja da na tržištu Istočne Evrope nadoknadi komercijalne gubitke zbog uvođenja američkih sankcija, pandemije COVID-19 i narastajućeg skepticizma prema toj kompaniji u Evropskoj uniji.
Ipak, on je napomenuo da je Zapadni Balkan koji broji oko 20 miliona ljudi mali za giganta kao što je Huavej.
"Međutim, Srbija je veoma korisna kao ’laboratorija’ gde oni mogu da testiraju koliko daleko mogu da idu, da penetriraju na evropska tržišta", rekao je Vuksanović.
On smatra da je ključni faktor koji određuje savezništvo Srbije i Huaveja "odnos između partijskih elita u Pekingu i Beogradu".
"Kini odgovara činjenica da se sve u Beogradu može završiti samo ako dobijete zeleno svetlo iz jednog centra moći. A Beogradu svakako odgovara što Kina neće postavljati suvišna pitanja, za razliku od, na primer, tender standarda koje zahtevaju projekti iz Evropske unije", napomenuo je Vuksanović.
Kad 'stiže' 5G?
Američka administracija je u maju ove godine najavila nova ograničenja za Huavej kojim će ključna oprema za izgradnju internet mreže pete generacija (5G) ostati nedostupna toj kompaniji. Velika Britanija najavila je da će dodatno preispitati ugovorenu saradnju sa Huavejom, a Australija je zabranila da Huavej gradi 5G mrežu u toj zemlji.
Državna sekretarka Tatjana Matić rekla je da je pandemija COVID-19 uticala na to da se aukcija za dodelu frekvencija za 5G mrežu pomeri na 2021. godinu, iako je prvobitno najavljeno da će se aukcija obaviti krajem ove godine.
Ona napominje da će operatori koji dobiju dozvole za 5G mrežu morati da poštuju međunarodne i domaće tehničke propise i da svoje mreže grade na "tehnološko neutralnim principima".
"Ministarstvo konkretno nema uticaj na izbor tehnologije, niti proizvođača opreme", rekla je Matić.
Pre skoro godinu dana, ministar uprave za digitalni prostor Kine Džuang Žungven je beogradskim zvaničnicima preneo da su vodeće kineske kompanije zainteresovane za učešće u razvoju 5G mreže u Srbiji.
Tom prilikom je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić kao "najvidljivije rezultate" partnerstva sa kineskim kompanijama predstavio postavljanje telekomunikacione infrastrukture – mreže optičkih kablova koju je državni operater Telekom Srbija gradio sa kompanijom Huavej.
Cilj tog projekta, vrednog 150 miliona evra, je da brzi internet stigne do 750.000 domaćinstava u Srbiji, a optička mreža je osnov i za 5G infrastrukturu.
Da li će se "ključno partnerstvo" Huaveja i Telekoma Srbija nastaviti i u izgradnji 5G mreže – državna sekretarka Tatjana Matić odgovara da "ministarstvo to ne zna i nije u njegovoj nadležnosti".
Huavej je u Srbiji već obezbedio infrastrukturu za izgradnju prve eksperimentalne 5G mreže. Prva 5G bazna stanica sa Huavej opremom vlasništvo je kompanije Telenor i puštena je u rad prošle godine u Naučno-tehnološkom parku Beograd.
Uticaj Kine i van tehnologije
Prema mišljenju istraživačice Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR) Majde Ruge, Srbija je strateški važna za Kinu, a samim tim i za kompaniju Huavej, iz više razloga.
"Kineskom poslovnom modelu 'pogodniji' je trenutni zakonski okvir u Srbiji, nego zakoni u mnogim članicama Evropske unije", ocenila je ona.
Za početak, ukazala je, Srbija je u Evropi, graniči sa EU, ali ne podleže strogim evropskim propisima kao zemlje članice.
Ruge je za RSE rekla i da Srbija Kini pruža "platformu za legitimitet sa evropskim zaštitnim znakom" i napomenula da je ta uloga Srbije primetna i na drugim poljima, a ne samo u domenu visokotehnološkog razvoja.
"Marko Đurić (direktor Kancelarije za Kosovo i funkcioner Srpske napredne stranke) redovno u kineskim medijima hvali nivo zaštite manjinskih prava u provinciji Sinđijang (Xinjiang, gde Kina trpi kritike zbog tretmana muslimanske manjine Ujguri) ili osuđuje SAD da narušavaju međunarodni ugled Kine zbog situacije u Hong Kongu. Stoga, dok Srbija ceni kinesku političku podršku u relevantnim međunarodnim institucijama, posebno po pitanju Kosova, ona je istovremeno i koristan saveznik Kini u sopstvenim nastojanjima za većom međunarodnom legitimnošću", ističe Ruge.
Sem Đurića, svoju podršku politici Kine nedavno je pružio i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, koji je u pismu kineskom predsedniku u junu povodom donošenja kineskog zakona u vezi sa Hongkongom poručio da Srbija podržava suverenitet, teritorijalni integritet i nacionalnu bezbednost Kine.
Problematika kamera za nadzor
A upravo su Sinđijang i Hong Kong u izveštajima međunarodnih organizacija pomenuti kao primeri zloupotrebe kamera za nadzor od strane kineske vlade.
Huavej kamere koje imaju tehnologiju za prepoznavanje lica su postavljene i u Beogradu na osnovu ugovora sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Srbije. Te kamere, kako je to označila međunarodna organizacija Fridom Haus (Freedom House) u izveštaju u kojem je Srbija svrstana među "hibridne režime", predstavljaju najkonkretniji primer tehnološkog uticaja Kine u Srbiji.
"Postoji rizik da Kina može da stekne sposobnost da skuplja podatke o državi gde je njena tehnologija za prismotru instalirana", napominje istraživač Vuk Vuksanović.
Navodi primer sa afričkog kontinenta:
"U nekoliko slučajeva su Kinezi bili u stanju da svakodnevno pristupe slikama i informacijama iz afričkih zemalja gde su njihova infrastruktura i radnici prisutni, čak smo u slučaju nekih afričkih zemalja imali slučajeve da su njihovi bezbednosni i vojni stručnjaci uklanjali bilo kakve mikrofone koje proizvodi Huavej", rekao je istraživač LSE.
MUP Srbije do danas nije objavio detalje ugovora sa Huavejom, a u Beogradu bi do kraja 2020. godine trebalo da bude instalirano 1.000 'pametnih' kamera na 800 lokacija. U nedavnom odgovoru MUP-a za RSE navodi se da sistem kamera još uvek nije u funkciji, te da će javnost o tome biti blagovremeno obaveštena.
Na rizik od zloupotrebe podataka, pored međunarodnih organizacija, ukazala je i poslanička grupa liberala (FDP) u nemačkom parlamentu, koja je postavila pitanje nemačkoj vladi da li je sistem video nadzora kineske kompanije Huavej u Beogradu u skladu sa standardima Evropske unije u oblasti zaštite podataka o ličnosti, koje Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU mora da primeni.
Poslanici Stranke slobodnih demokrata (FDP) su vladu upitali kako vidi opasnost da u Srbiji dođe do zloupotrebe podataka prikupljenih sistemom kamera za video nadzor, šta misli o primedbama da bi taj sistem mogao biti iskorišćen za nadzor opozicije i kakvi su izgledi da prikupljeni podaci dođu u posed kineskih vlasti, objavljeno je u biltenu Bundestaga.
